Poreklo : Brazil
Stanište : Suve šume, terestrijalna vrsta.
Terarijum : Minimalne dimenzije 30 x 30 x 25cm za odraslog pauka , može i nešto veći terarijum ukoliko ubacujete pozadinu ili dosta ukrasnih detalja.
Podloga : Tresetna. Nije bitna debljina, mada što deblja podloga bolje će zadržavati vlagu, Ova vrsta ne zahteva preterano visoku vlagu, tako da je posuda sa vodom i povremeno orošavanje jednog dela sasvim dovoljno.
Temperatura : Dnevna od 23 C – 28 C bi bila idealna, ali mogu da podnesu i malo niže i više temperature, ali ne na duže periode. Noćna temperatura može biti malo niža oko 20 C. Nije potrebno grejati terarijume posebno, jedino ako duže vreme bude niska temperatura, tada možete koristiti sijalicu ili kabl grejač, ali poželjno ga je staviti na bočne stranice terarijuma, jer ukoliko je tarantuli toplo, ona se zavlači u podlogu, a ako je ispod grejač, može se skuvati i uginuti.
Vlažnost vazduha : 70-80% ,treba povremeno prskati deo podloge i držati posudu sa vodom, koja nije previše duboka i velika. Dovoljno je da bude 3cm dubine. Nemojte se opterećivati procentima, jer to nije bitno, bitno je da ima vlažan i suv deo terarijuma, pa će pauk sam odabrati kako mu odgovara.
Voda : Mora imati uvek dostupnu posudu sa vodom, to važi za odrasle jedinke, mladi piju sa treseta ili ivica posudice posle orošavanja.
Ishrana : Tenebrija (Tenbrio molitor),fobasi(Zoophobas morio),leteralis(Blatta laterelis),dubia(Blaptica dubia), cvrčak(Gryllus assimilis)…
Veličina i brzina rasta : Oko 16-18cm , rastu jako brzo. Ženke su uglavnom veće i krupnije od mužjaka, koji dostižu polnu zrelost i sa 12-13cm.
Ponašanje : Jedna od malo nervoznijih vrsta, često će da pobegne u sklonište kada je uznemirena, ponekad će da vam pokaže zube, ali ne spada u agresivne koje bi na svaki pokret napadale. Neretko bacaju dlake sa abdomena kada se uplaše.
Toksičnost : Kao i većina vrsta tarantula, otrov se poredi sa otrovom pčele.
Razmnožavanje: Jednostavna vrsta za parenje, ukoliko su sveže presvučeni i ženka i mužjak i ukoliko je on punjen(pravio “sperm web”) pustite mužjaka kod ženke u terarijum i pratite šta se dešava. Možete lako da spasete mužjaka, tako što ćete motriti sa dugačkom pincetom u ruci i kada se približe je staviti između njih. Ukoliko ženka oseti mužjaka i počne da lupka prednjim nogama o tlo znači da hoće da se pari i tada možete da sklonite pincetu, sve dok ne dođe do parenja tada je stavite slobodno između njih i ne dozvolite da ga napadne, on će insktiktivno da beži čim obavi parenje. Ova vrsta je poznata po mnogobrojnim mladuncima u leglima čak i do 1000 komada. To nam govori da su mladunci izuzetno mali, negde oko 0.5-0.6 cm raspon nogu po rođenju. Jako dugo traje i inkubacija jaja u kokonu. Nakon parenja ženka može da polegne kokon u roku od 3-9 meseci u zavisnosti od temperature i nekih drugih nepoznatih faktora. Kokon predlažem da ostavite kod ženke 70 dana i da ga tek onda vadite, jer će mladunci tek sa nekih 80-90 dana da se presvuku iz L2 stadiuma. Ukoliko ih ranije izvadite i stavite na inkubaciju može da se desi da propadne velik broj mladih, jer je paučina izuzetan dezificijens i čuva jaja od buđi, gljivica i ostalih mikro organizama koji lako savladaju jaja. Moja legla su bila oko 500 komada oba puta,jer ženka nije bila maksimalno velika i nisu sva jaja bila oplođena.