Poreklo : Centralna i Južna Amerika ( Misuri, Teksas, Arizona, Kanzas).
Stanište : Suvi, polupustinjski i kameniti predeli.
Dostupnost : Jedna od najaktivnijih, dnevnih vrsta agamida. Kod nas se retko gaje i ima nekoliko jedinki u celoj zemlji. Trenutno ih samo mi uzgajamo i razmnožavamo. Ukoliko se dobro informišete i pripremite osnovne uslove za ovu vrstu, možete ih bez problema čuvati, nisu komplikovani. Cene im se kreću od 45 eur naviše. Ova vrsta nije na CITES listi tako da nikakva prateća dokumentacija nije potrebna.
Veličina i izgled : Spadaju u guštere manjeg rasta – dostignu dužinu od nekih 25-30 cm sa repom ( od čega je rep sigurno 2/3 dužine). Ženke su manje od mužjaka za nijansu, mada često budu i iste veličine. Ime su dobili zbog crnih krugova oko vrata. Standardna boja je siva, sa određenim svetlijim i tamnijim šarama i belim tufnicama. U toku sezone parenja dobijaju izuzetne boje – ženke dobijaju intenzivno narandžastu boju oko vrata i prstenova na vratu, dok mužjaci postanu žuti sa tirkiznim.
Ponašanje : Kao što smo gore napomenuli, veoma su aktivni, ali ne i agresivni. Izrazito su znatiželjni i radoznali tako da svaki deo terarijuma dobro ispitaju. Vole da skaču, da kopaju često i vrlo su vešti u tome. Mogu se vremenom naviknuti da uzimanje u ruke i vađenje iz terarijuma, ali ne kao Bradate agame i Leopard gekoni.
Terarijum : Minimalne dimenzije terarijuma za jednog odraslog Ogrličastog guštera su d100 x š50 x v50cm, manji se mogu smestiti u manje terarijume dok ih ne prerastu. Za mladunce preporučujem terarijum dimenzija 60x40x40cm . Mada ukoliko su već ojačali I imaju mesec ipo ili više možete ih odmah smestiti u konačan terarijum gde će živeti i kada porastu. Preporučljivo je obezbediti neko mesta za skrivanje mladih jedinki u vidu pećine od kamena, nekog panja ili većeg kamena. Obavezno paziti da ti predmeti ne mogu pasti i zgnječiti guštera. Kada su veći uglavnom im nije potrebno klasično sklonište i spavaće gde god im se svidi. Često razgrnu pesak i tu zaspe. Preporučljivo je da se enterijer smisli tako da imaju neke grane šire na visini da jer su spretni penjači. Takođe možete napraviti neki deo terarijuma gde će biti dosta podloge ( pesak i treset kombinovan, navlažen da se može kopati a da se ne urušava) da mogu da se zakopaju i prave tunele.
Podloga : Nekoliko vrsta podloga je moguće koristiti. Koristiti papir dok su mali, posle ih prebaciti na neki pesak ili neku sličnu podlogu. Pločasto kamenje možete staviti od gore negde taman da se mogu zavući ispod. Pesak jeste uz pločasto kamenje najprirodniji substrat,ali treba imati u vidu I higijenu I održavanje. Ukoliko čuvate samo 1-2 guštera onda možete staviti prirodno okruženje, ali ukoliko čuvate veći boj radi lakše održavanja I čišćenja razmislite o linoleumu možda ali neće moći da se ukopavaju, morate im obezbediti neki kutak za kopanje. Papirna podloga se koristi ukoliko je jedinka u karantinu tj. za privremeni smeštaj kada treba često da se čisti i prati koliko hrane pojede i kakva je stolica. To je obično slučaj kada su jedinke bolesne ili su skoro stigle pa da se neko vreme posmatraju zbog potencijalnih parazita.
Temperatura : Trebalo bi napraviti temperaturni gradijent, tako što ćete zagrevati samo jedan deo terarijuma sijalicom. Temperatura na toplijem delu, ispod sijalice, treba da bude oko 40 stepeni, dok u hladnijem delu može da bude 20-25 stepeni, pa i niže. Uvek koristiti spot sijalicu, ona ima koncentrisan snop svetlosti i greje neposredno ispod. Tako će tu biti najtoplije pa će se tu gušter i zagrevati nakon hranjenja ili paljenja svetla. Sijalicu ne treba postavljati preblizu podloge, kako agama ne bi mogla da je dohvati i da se opeče. Ispod sijalice uvek staviti neki kamen koji bi se dodatno zagrejao i održavao temperaturu i nakon gašenja sijalice. Ukoliko je gušteru potrebno zagrevanje on će leći na kamen i dogrejati se. Noću se sijalica gasi i temperatura može da padne na sobnu, tj. do nekih 18 stepeni. Zimi im možete isključiti grejanje i ostaviti ih na nižim temperaturama radi odmora, pogotovo ako planirate da ih parite sledeće sezone. Tada temperatura može da padne do 14-16 stepeni bez problema. Tada se ne hrane jer im je usporen metabolizam i ne mogu da vare hranu usled niskih temperatura. Nuditi svakih 4-5 dana po nekoliko supercrva ili tek presvučenih buba, radi lakšeg varenja.
Osvetljenje : Pošto je ovo dnevna vrsta guštera neophodna je UV neonka. To je neonska cev sa UVa i UVb zračenjem. Uglavnom se koriste sa 10-12% UVb zračenja i menjaju se jednom godišnje jer im opadne dejstvo. Pored toga uvek se koristi spot sijalica za grejanje terarijuma. Noću se obavezno gasi sva rasveta, kako bi gušter spavao na miru bez svetla.
Vlažnost vazduha : S’ obzirom da potiču iz suvih predela nije im neophodna visoka vlažnost vazduha. Svu potrebnu vlagu dobijaju kupanjem povremeno – jednom u 2 do 3 nedelje u toploj vodi. Sipa se u lavor nekoliko santimetara vode i tu se pusti gušter malo se okupa nekih 5 minuta i tada će da pije vodu. Tokom presvlačenja se može okupati da bi pomoglo skidanje stare kože.
Voda : Možete ubaciti posudicu sa vodom, retko će da se kupaju,ali će povremeno piti vode malo odatle.
Ishrana : Ova vrsta agamida spada u karnivore (jedu hranu isključivo životinjskog porekla). Od insekata : Tenebrija(Tenebrio molitor),fobasi(Zoophobas morio),leteralisi(Blatta lateralis),dubije(Blaptica dubia),cvrčci(Gryllus assimilis), miševi mladi, pinkiji, dok još ne dobiju dlaku i ne progledaju. Insekti su im primarna hrana. Dok su mladi hrane se prvih 2 meseca otprilike 2 puta dnevno, prvi put kada se ugreju posle paljenja svetla, a drugi put par sati pred gašenje kako bi mogli da svare pojedenu hranu. Kada porastu uglavnom jedu svaki dan jednom. Naravno da se može desiti da neće da jedu svaki dan, pogotovo u zimskom periodu.
Razmnožavanje, inkubacija i briga o mladuncima : Pol se ne može sa sigurnošću utvrditi do nekih 5-6 meseci starosti. Komplikovano im je odrediti pol dok im se jasno ne vide pore na nogama ili boja i ponašanje koje dobijaju kada polno sazru. Period hlađenja kod ove vrste je neophodan ukoliko želite da ih razmnožite, ja bih Vam to toplo preporučio, jer puno znači samim jedinkama prilikom reprodukcije. Taj period oni koriste za odmor i prestanak razmnožavanja. Ujedno ih kasnije, dolaskom viših temperatura, to podseća da kreće nova sezona parenja. Ovaj period treba da traje oko 2-3 meseca. Ja prekidam sa hranjenjem negde u decembru. Ostavim ih na standardnim temperaturama preko dana, sa upaljenim sijalicama, ali stavim slabije sijalice. Zimi se period dana skraćuje sa 14 sati na 10 sati. U februaru se stavljaju jače sijalice i period dana se vraća polako na 14 sati. U roku od 7 dana gušteri dobijaju apetit i počinju da budu aktivni. Ovaj period je jako bitan za ženke koje planirate da parite i tada treba voditi računa o unošenju kalcijuma i ostalih vitamina, koji su ženkama koje nose jaja prekopotrebni. Nakon određenog perioda kada mislite da je ženka dostigla odgovarajuću težinu i kondiciju, možete je spojiti sa mužjakom. Ako ste sve uradili kao što je navedeno i ako imate zdravi par koji je spreman za razmnožavanje, parenje će se desiti ili odmah posle puštanja para ili u narednih 2-3 dana. Nakon tog perioda možete opet odvojiti mužjaka i za 2-4 nedelje očekivati jaja. Pre poleganja jaja nisu uvek jasno vidljiva i bude ih 4 – 12 komada. Inkubacija traje oko 70 dana na temperaturi od 29-29.5 stepeni. Što je viša temperatura to je inkubacija kraća, ali ne treba preterivati. Mlade hraniti istom hranom kao i odrasle, samo proporcionalno njihovoj veličini. Insekti treba da budu otprilike oko 1cm ili ne veći od rastojanja između očiju agame. Preporučujem da se drže odvojeno svi maldunci ukoliko je to moguće, zbog lakše evidencije o hranjenju i vršenju nužde, a i smanjivanju stresa i grickanja.